Само Свето Писмо надахнуто Светим Божјим Духом даје тачне одговоре на свако питање које би сваки хришћанин требао да зна. Четири јеванђелиста: Матеј, Марко, Лука и Јован, у Новом завету сведоче о Исусовом рођењу кроз Марију. Ниједан нигде не спомиње да је Марија била света ни пре Исусовог рођења, а ни после. Исто тако ни сам Исус Христ, Божји јединородни Син, ниједном није рекао или написао ни у Старом, а ни у Новом завету да је Марија била свето женско биће. Напротив, Исус у свом говору каже и руком показује ко је Његова мати, браћа и сестре; „Док он још говораше к људима, гле, мати његова и браћа његова стајаху напољу и чекаху да говоре с њиме. И неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, ради су да говоре с тобом. А он (Исус) одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја? И пруживши руку своју на ученике своје рече: ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу оца мојега који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.“ (Матеј 12,46-49)

         Еванђелиста Матеј у својој тринаестој глави описује 7 прича којима је Исус поучавао народ; „И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде. И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховијем тако да му се дивљаху, и говораху: откуд овоме премудрост ова и моћ? Није ли ово дрводељин син? не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосиф, и Симон, и Јуда? И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све? И саблажњаваху се о њега. А Исус рече им: нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому својему. И не створи онде чудеса многијех за неверство њихово.“ (Матеј.13,53-58)

         Један велики амерички писац у својој књизи под насловом КО СУ БРАЋА МОЈА? пише: „Синови Јосифови били су далеко од тога да буду наклоњени Исусу и Његовом делу. Извештаји о Његовом животу и деловању који су допрли до њих изазвали су код њих изненађење и негодовање. Слушали су како Он целе ноћи проводи у молитви, како се целог дана око Њега окупља мноштво људи, како не даје себи ни толико времена да може јести. Његови пријатељи су сматрали да се Он премара толиким непрестаним радом и нису могли да објасне себи Његов став према фарисејима, а неки су страховали да не поремети умом.
         Његова браћа чувши све то, као и оптужбу фарисеја да Он ђаволе изгони помоћу силе сотонине, дубоко су осећали пребацивање због сродства с Њим. Знали су колику су узбуну направиле Његове речи и Његова дела, па су се љутили не само због Његових смелих иступања, већ и због Његових жигосања фарисеја и књижевника. Одлучили су да Га увере или присиле да престане с таквим радом, па су наговорили Марију да им се придружи, надајући се да ће, захваљујући Његовој љубави према мајци, бити у стању да Га приволе да буде обазривији.
         Исус је баш пре тога по други пут извршио чудо исцељења једног човека који је био одузет, слеп и нем, те су фарисеји поновили оптужбу: „Помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе.“ (Матеј.9,34). Христос им је отворено рекао да се они одвајају од извора благослова тиме што дело Светог Духа приписују сотони. Може се опростити онима који су говорили против самог Исуса не схватајући Његов божански карактер, јер помоћу Светог Духа могу доћи до тога да увиде своју грешку и да се покају. Ма какав био грех, кривица се може опрати у крви Христовој, ако се душа покаје и ако верује, али онај који одбацује дело Светог Духа постаје потпуно неприступачан кајању и вери. Духом Господ делује на срце, и кад људи свесно одбацују Духа и тврде да је Он од сотоне, они тиме прекидају везу којом Бог може општити с њима. Кад се дело Светог Духа коначно одбаци, онда Бог не може ништа више учинити за душу.“

         Ни сама Марија (Исусова мајка) није разумела Христову мисију коју је прихватио да изврши. Она је и сама кренула да утиче на Исуса да се покори рабинима јер је и сама по рођењу била Јеврејка од јеврејске нације. Она је исто поштовала све уредбе које је Бог дао јеврејском народу. То читамо у Јеванђељу по Луки 2,41-45: „И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе. И кад му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника. И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова; него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше га тражити по родбини и по знанцима. И не нашавши га вратише се у Јерусалим да га траже. И после три дана нађоше га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их. И сви који га слушаху дивљаху се његову разговору и одговорима. И видевши га зачудише се, и мати његова рече му: сине! шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те. И рече им: зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је оца мојега? И они не разумеше речи што им рече. И сиђе с њима и дође у Назарет; и бијаше им послушан. И мати његова чуваше све речи ове у срцу својему.“

         Овим се потврђује да Марија, Исусова мајка, није била Света Марија. Ако би данас нека мајка тако заборавила своје дијете од 12 година и наставила цео дан с друштвом у причању а не мислећи на свог сина (Бог им је небески поверио да се брину за њега док не буде отпочео са својом мисијом. По јеврејском обичају тек од 27 година су првенци постајали свештеници у дому Господњем), шта би данашњи свет рекао за такву мајку, која је тако безбрижно наставила пут цео дан без свог сина јединца? Да ли би рекли да је та жена света или не?

         Хришћани треба да проучавају пророчанства која се описују у Библији коју су написали људи под утицајем Духа Светога. Кад год је дошло време да се испуни неко пророчанство, много пута је Господ слао анђела Гаврила да вест од небеског престола, тј. од Бога, донесе верницима на земљу. Кад се приближило време да Христос дође на земљу како су Га пророци описали, пред Христом је прво требао да дође Јован Крститељ да припреми народ за Исусов долазак. Тада се анђео Гаврило појавио и каже: „А анђео рече му: не бој се Захарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован. И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу. Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вина и сикера; и напуниће се Духа светога још у утроби матере своје: И многе ће синове Израелове обратити ка Господу Богу њиховоме; И он ће напред доћи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци, и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов. И рече Захарија анђелу: по чему ћу ја то познати? Јер сам ја стар и жена је моја временита. И одговарајући анђео рече му: ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост. ... А послије овијех дана затрудње Јелисавета жена његова...“ (Лука 1,11-25)

         Када је Јован Крститељ отпочео своју вест: „покајте се, јер се приближи царство небеско.“, фарисеји су послали своје изасланике да питају Јована ко је он. „И запиташе га: ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: нијесам. Јеси ли пророк? и одговори: нијесам. А они му рекоше: ко си? да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе? Рече: ја сам глас онога што виче у пустињи: поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.“ (Јован 1,21-23)

         Пророк Исаија још пре око 700 година пре појаве Јована Крститеља као Христовог претече, пише: Глас је некога који виче: приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему. Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна места нека буду равна.“ (Исаија 40,3.4). Само они верници који су проучавали пророчанства у Старом завету су могли препознати испуњења оних пророчанстава у Новом завету када су се почела испуњавати. Тако је Јован Крститељ упутио вернике тадашњег времена на пророчанства и тачно је знао које пророчанство његова вест испуњава. Када је рекао: „све горе и брегови нека се слегну.“, он тиме каже: Високе главе нека се погну. Он је фарисеје назвао „Пород аспидин.“ (Матеј 3,7). Прави Божји весници, које Бог бира, смело укоравају не само црквене вође, него и цареве земаљске. Тако је и Јован Крститељ укорио цара Ирода јер је узео жену свога брата. Ирод је прекршио седму заповест Божју: „Не чини прељубе.“, а и десету исто: „Не пожели жене ближњега својега.“ Ирод је омрзнуо на Јована и свезао га и бацио у тамницу. Али на дан Иродовог рођендана Иродијада је направила славље и њена кћи је плесала да задовољи госте. То је Ирода развеселило и обећао јој је да ће јој дати шта затражи. Она је, поучена од своје мајке, затражила да се донесе Јованова глава и тако се испунила Иродијадина жеља да уништи глас укора. То читамо у Матеју 14,1-11. За време цара Ирода је и Исус био рођен. У вези Његовог рођења читамо у Новом завету. С обзиром да немају сви Библије, преписујемо редом како је написано у Светом Писму.
         „А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нису састали, нађе се да је она трудна од Духа светога. А Јосиф муж њезин, будући побожан, и не хотећи је јавно срамотити, намисли је тајно пустити. Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! не бој се узети Марије жене своје: јер оно што се у њој зачело од Духа је светога. Па ће родити сина, и надени му име Исус; јер ће он избавити свој народ од греха њихових. А ово је све било да се изврши што је Господ казао преко пророка који говори: Ето дјевојка ће затрудњети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануило, које ће рећи с нама Бог. Кад се Јосиф пробуди од сна, учини као што му је заповедио анђео Господњи, и узме жену своју. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надједе му име Исус.“ (Матеј 1,18-25). Овде се догађај описује од стране Јосифа. Али и ово пророчанство у вези Исусовог рођења је пророк Исаија писао око 700 година пре него што се пророчанство испунило. „Зато ће вам сам Господ дати знак: ето девојка ће затрудњети и родиће сина, и наденуће му име Емануило. (Исаија 7,14)

         Око три месеца пре него што се Јован Крститељ родио, анђео Гаврило је био послат од Господа у град галилејски по имену Назарет „К дјевојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидова; дјевојци беше име Марија. И ушавши к њој анђео рече: радуј се благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама. А она видевши га поплаши се од речи његове и помисли: какав би ово био поздрав? И рече јој анђео: не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога. (Питање: ко треба милост? Грешници или праведници?)

И ево затрудњећеш, и родићеш сина, и надјени му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се син највишега... А Марија рече анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа? И одговарајући анђео рече јој: дух свети доћи ће на тебе, и сила највишега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се син Божиј. И ето Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сином у старости својој, и ово је шести месец њојзи, коју зову нероткињом. Јер у Бога све је могуће што рече. А Марија рече: ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње. А Марија уставши онијех дана отиде брзо у горњу земљу у град Јудин.“ (Лука 1,27-39)

         Сада опет питање: Да ли је икада Господ посветио Марију од њеног рођења, удаје или после Исусовог рођења? Да ли је била света кроз цели њен живот и до њене смрти? Ако нигде у Библији нема ниједне речи да је икада Марија била Света Марија, па онда ко је посветио Марију неколико стотина година после њене смрти? Опет друго питање: Откуд толико светаца у многим хришћанским црквама а понајвише у Католичкој цркви? Ко је посвећивао људе и жене у хришћанској ери? Зашто толико црквених идола од дрвета и камена који не виде и не чују, кад друга Божја заповест јасно каже: „Не гради себи лика резана, нити какве слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на мене; а чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповести моје.“ (2.Мојсијева.20,4-6)

         Ово је „Тако говори Господ.“ То је Божји закон и по том закону биће суђен сав народ на земљи. И сам Исус нас учи: „Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.“ (Матеј 5,18). Дакле, још увек постоји исто небо и иста земља, а тако је и с Божјим законом. У закону се открива Божји карактер. Његов карактер се не мења, исто тако и Божји закон се не мења. Људски закони се мењају јер људи на земљи су несавршени, тј. грешници, тако су и људски закони несавршени и морају се често мењати. Али Божји закон је савршен као и сам Бог у своме карактеру.

         Хришћанске цркве би биле чисте од идола ако би одбациле заблуду о бесмртности душе. То велико зло је изашло директно из сотониних уста још у Едемском врту кад је змија рекла Еви: „Нећете ви умрети; Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло.“ (1.Мој.3,4.5). Змија, тј. сотона каже да и ако прекрше Божји закон неће умрети, него ће постати као богови, тј. њихова душа неће умрети, него она постаје као Бог који живи вјечно, тј. бесмртан је. Тако су ту заблуду прихватиле многе хришћанске цркве. Отуда произлазе и свеци који су давно помрли и спомен им се заборавио како нам то пише мудри Соломун: „Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се и спомен заборавио. И љубави њихове и мржње њхове и зависти њихове нестало је, и више немају дијела нигда ни у чему што бива под сунцем.“ (Проп.8,5.6) Па онда зашто да верујемо да и после смрти душа човечја живи, када нигде у Библији нема ниједене речи да душе умрлих иду на небо ако нису грешници, а ако јесу грешници, они после своје смрти одлазе у пакао или у неко чистилиште па после очишћења излазе из чистилишта и одлазе у небо.

         Ако би то било истина, зашто би Исус требао да дође по други пут, како то читамо у Библији: „Јер ће сам Господ са заповијешћу, с гласом аранђеловијем, и с трубом Божијом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најприје; А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.“ (1.Солуњанима.4,16.17)

         Ако су душе умрлих већ у небу, зашто треба да Исус опет дође да васкрсне из гроба тела умрлих? Праведни Јов каже о свом чврстом веровању о ономе после његове смрти: „Али знам да је жив мој искупитељ, и на пошљедак да ће стати над прахом. И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у тијелу свом видјети Бога. Ја исти видјећу га, и очи моје гледаће га а не друге.“ (Јов 19,25-27)

         Тако, након свих ових библијских светих докумената, опет питање: Да ли је Марија била света? Да ли је она „Мати Слободе“? Ко је главни узрочник свих ратова и на небу и на земљи? „И поста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њезини. И не надвладаше, и више им се не нађе места на небу. И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво, и сотона, који вара сав васиони свет, и збачена би на земљу, и анђели њезини збачени бише с њом.“ Сам Исус каже: „Чућете ратове и гласове о ратовима...Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету...И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. И што ће се безакоње умножити, охладњеће љубав многијех. Али који претрпи до краја благо њему. И проповједиће се ово јеванђеље о царству по свему свијету за свједочанство свијем народима. И тада ће доћи пошљедак.“ (Матеј 24,6-14)

         Ако поверујемо из светих библијских докумената да је сотона узрочник свих ратова и на небу и на земљи, какве везе има Марија, Исусова мати, с данашњим ратовима, када је Марија у гробу већ око две хиљаде година? Марија је била добра и верна душа тог времена и она је поверовала у речи анђела Гаврила. Она је рекла: „Нека ми буде по речи твојој.“ Али Марија је правила грешке у свом животу и њој је исто као и нама потребна Христова крв за опроштење греха. Она лежи у гробу и чека кад Исус дође по други пут. Тада ће сви праведници васкрснути, јер вером у Христову крв помирења с Богом устаће из својих гробова и Марија заједно с њима. И тада ћемо свагда с Господом бити. То је нада свих верних душа на земљи.

         У првом библијском документу читамо: „Послије говораше Каин с Авељем братом својим. Али кад бијаху у пољу, скочи Каин на Авеља брата својега и уби га.“ (1.Мој.4,8). „Каин бјеше од нечастивога и закла брата својега. И за који га узрок закла? Јер дела његова бијаху зла, а брата му праведна.“ (1.Јованова 3,12). Ми се данас налазимо на истој земљи где је Каин убио свог брата. „Тада рече Господ Каину: гдје ти је брат Авељ? А он одговори: не знам; зар сам ја чувар брата својега? А Бог рече: шта учини! глас крви брата твојега виче са земље к мени. И сада да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје.“ (1.Мој.4,9-11)

         Земља је пуна људске крви и велико проклетство похађа ову земљу. И то ће трајати док Исус поново не дође и учини крај. Ова земља је једна црна тачка у свемиру и биће ватром очишћена од греха и грешника. „Зато тадашњи свијет би водом потопљен и погибе. А садашња небеса и земља том истом ријечи задржана су те се чувају за дан страшнога суда и погибли безаконијех људи.“ (2.Петрова.3,6.7) Амин! Л. Г.